Srpski pesnik Dragomir Brajković (62) preminuo je juče u Urgentnom centru u Beogradu, potvrdila je Tanjugu porodica pesnika.
Brajković, koji je bio i član srpske delegacije na manifestaciji „Dani srpske kulture u Temišvaru“, koju predvodi ministar kulture Nebojša Bradić, preminuo je od posledica moždanog udara.
Brajković je rođen 1947. godine u selu Pisana Jela, kraj Bijelog Polja u Crnoj Gori.
Dobitnik je više književnih nagrada, među kojima su italijanska nagrada Padoeus Amoenus za delo „Krvava svadba u Brzavi“, nagrada Dušan Kostić za pesničku knjigu „Starostavnik“, nagrada Zmaj Ognjeni Vuk za zbirku pesama „Za vekom zalazeći“.
Brajković je napisao i Teslin pojmovnik u čast 150. godišnjice rođenja naučnika Nikole Tesle i priredio dve antologije savremene poezije za decu ( izbor pesama za mlade Branka Chopića).
Mesto i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.
Izvor: Večernje novosti
One Response
Зашто нас тако рано и изненада остави, брате Драгомире. Да ли те није занела “света честица душе“ и “сунчаним лествицама“ понела у хладну свежину Твоје Писане Јеле. Да ли Те не угушише море, сјећања из дјетињства и муке и крв виђена у сну на свадби у Брзави? Можда су те однели необуздани “Коњи Амира Франца“ на “Повратку у Црну Гору“ да се још једном вратиш у “Детињство сећања вредно“. Можда Те пут небески одведе на путовање у ујчевину, у камена Ровца, да успут видиш и Сињајвину, Бјеласицу и наше Бијело Поље и присетиш се путешествија “од газдарице до газдарице“ – од Медановића до Љешнице у оно доба када први одлазак из родитељског дома “Ђаци Ковренци“ доживљавају своје прве “самоће и море“.
Остаћеш славан ништа мање него велики Овидије коме си се обратио следећим стихом:
“Пролазе нам сунчана пролећа
Мој далеки тужни Овидије“
Хвала Ти за велико и непролазно дело које си нам оставио.
Нека Ти је вечна слава и хвала.
Моје искрено саучешће твојој породици.