BEOGRAD – Danas se navršava 35 godina od smrti Miloša Crnjanskog (1893-1977) jednog od najvećih literata u istoriji Srba.

Pisac koji je najbolje, jednom rečju, opisao tešku prošlost Srba, od vremena invazija Turaka pa do naših dana, bio je nesumnjivo Miloš Crnjanski. Njegov roman „Seobe“, iako opisuje samo jednu epizodu iz 18. veka, sjajna je ilustracija istorijskog iskustva jednog tragičnog naroda.

Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. u Čongradu u današnjoj Mađarskoj, tada Austro-Ugarska, gde se njegov otac, niži činovnik, našao po kazni. Zbog neobuzdanog ponašanja uklonjen je iz Banata, u sredinu koja je bila gotovo potpuno nesrpska. I po ocu (Ilandža) i po majci (Pančevo) bio je Banaćanin.

Detinjstvo i ranu mladost proveo je u Temišvaru, koji je s puno topline opisivao u sećanjima, varoš Temišvar, ali i malenu srpsku zajednicu, ostatak ostataka nekada ugledne i bogate srpske opštine.

U toj sredini zanavek je upio strasnu ljubav prema tradicijama njegovog naroda i sva njegova dela, čak i ona s lirskom tematikom ili antiratna kakva je pisao u ranih dvadesetih ipak su prožeta posebnom vrstom mističnog patriotizma.

Pripadao je generaciji koju je užasna klanica Prvog svetskog rata potpuno odredila, u austrijskoj uniformi prošao je Galiciju i italijanski front, a rana njegova dela odraz su tog duha.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Školovao se prethodno u Beču i Rijeci, a docnije i u Parizu. Bio je profesor, novinar, publicista, a od 1928. zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (docnije Jugoslavije) pri diplomatskim predstavništvima na strani.

Okupacija Jugoslavije 1941. zatekla ga je u Rimu, odakle se preko Lisabona zaputio u London. Iz emigracije, koju je teško doživeo, vratio se u otadžbinu 1965. U romanu „Seobe“, čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. opisivao je tragično rasejanje Srba na širokim prostorima srednje Evrope i južne Rusije. Delo je nastalo na realnim istorijskim osnovama.

Bio je sjajan stilista, duboko ukorenjen u tradicije njegovog banatskog srpstva, jedna je od ključnih pojava srpske književnosti uopšte. Njegova poetska ostvarenja mnogi smatraju neprevaziđenim.

Ostala dela: romani „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Kap španske krvi“, „Kod Hiperborejca“, „Roman o Londonu“, pesme „Lirika Itake“, „Lament nad Beogradom“, novela „Priča o muškom“, drame „Maska“, „Konak“, „Nikola Tesla“, putopisi „Ljubav u Toskani“, „Knjiga o Nemačkoj“, „Naša nebesa“, „Naše plaže na Jadranu“, „Boka Kotorska“, „Knjiga o Mikelanđelu“, „Embahade“.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug