Ovogodišnja, 14. po redu nagrada „Stevan Pešić“ pripala je pesniku iz Novog Sada Peri Zupcu. Nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu ili ukupno delo na srpskom jeziku, pisano u korespondenciji s delom Stefana Pešića, pesnika, esejiste, proznog i dramskog pisca, putopisca, pesnika za mlade, tako da je Zubac nagrađen kako za knjigu proze Kraljević i pesnik, tako i za celokupan pesnički opus. Nagradu, ustanovljenu 1995, dodeljuje Savet MZ „Kovilj“ (budući da je Kovilj rodno mesto rano preminulog pisca) u saradnji s novosadskom Gradskom bibliotekom. Među dosadašnjim dobitnicima nagrade su: Jovica Aćin, Dragan Jovanović Danilov, Radivoj Šajtinac, Igor Marojević, Danilo Nikolić…

– Pero Zubac je posebna pojava u srpskoj poetici. Njega ne možete smestiti, ako govorimo o nekoj književnoj desnici i levici, ni u desnicu ni u levicu. Desnicom bi nazvao onu vrstu pesničkih i književnih rukopisa koji sebe, pre svega, vraćaju tradiciji i amblemima naše tradicionalne kulture bez namere da na jedan nov i drugačiji način idu u istraživanje modusa književnosti i njenih tematskih opsega. Takođe, ne pripada ni onoj drugoj, ekstremnoj struji koja se bazira na istraživačkoj formi, novih modusa književnosti i novih sadržaja i značenja. Pera je poseban i na izvestan način ličan – ističe Jovan Zivlak, član žirija za dodelu nagrade, pored Franje Petrinovića i Milice Mićić-Dimovske.

Zubac je objavio više od 40 knjiga poezije, 14 antologija pesništva… Pesme su mu prevođene na pedesetak svetskih jezika. Njegovu najpoznatiju poemu Mostarske kiše objavio je 1988. u tiražu od 20 miliona primeraka moskovski časopis Rabotnica, a objavljena je i na italijanskom, u Bariju 2001. Bio je glavni urednik lista Indeks, te glavni i odgovorni urednik novosadskog časopisa Polja, urednik zagrebačkog Poleta (…), te saradnik brojnih jugoslovenskih revija, časopisa i listova. Za književni rad nagrađen je velikim brojem značajnih nagrada.

Sećanja

– Voleo bih da nagrada „Stevan Pešić“ ne postoji, jer bi to značilo da je živ, ali sam istovremeno veoma počastvovan što sam je dobio. Bio je moj prijatelj. Iste godine objavili smo prve pesničke knjige. Knjiga „Kraljević i pesnik“ korespondira s delom Stevana Pešića. To je moje jedino prozno delo. Kad sam napisao tekst za pozorišnu predstavu za decu i dao je Stevanu na čitanje, on mi je onda napisao pismo s listom 17 primedaba i pohvala. To pismo mi je najdraže od svih Stevanovih pisama – priseća se nagrađeni pesnik.

Izvor: Građanski list