Pisac Vladimir Pištalo o svojoj inspiraciji velikim naučnikom

Juče je u Skupštini Beograda svečano uručena Ninova nagrada za roman godine, Vladimiru Pištalu kome je ovo prestižno priznanje pripalo za roman „Tesla, portret među maskama“ („Agora“). „Još u gimnazijskim danima s puno žara sam razmišljao i govorio o tome kako bi bilo lepo pisati knjigu o Tesli, uistinu fascinantnoj ličnosti. I to mi je ostalo poput zaveta“, rekao je laureat za „Blic“ govoreći o svojim motivima da se bavi velikim naučnikom.

„Bilo mi je 18 godina, dakle 1978, kada me ponela ideja da pišem knjigu o Tesli. A kada sam došao u Ameriku, otvorile su se mogućnosti da se temeljno i iz raznih uglova bavim čovekom koji je uistinu fascinantan“, rekao je Vladimir Pištalo, inače profesor američke i svetske istorije na Univerzitetu Vuster u Masačusetsu.
Odjeknulo je ovim prostorom da je Pištalu Ninova nagrada stigla i kao prijatno buđenje u ranu zoru, a on je tog dana o romanu rekao i da je kroz Teslu napravio sliku epohe: „Knjiga je takođe priča o velikoj istorijskoj promeni 1856-1943, šta se sve tada događalo, pokrenulo, otvorilo… Istorija se više promenila u vreme Teslinog života nego od Platona do rođenja velikog naučnika. I ta promena je verovanje u Boga zamenila verom u progres.“

U svom obrazloženju žiri je, između ostalog, napomenuo da Pištalov roman prati život Nikole Tesle na „neobičan i za našu kulturu potpuno nov način, izbegavši tradicionalnu vizuru sukoba našeg naučnika sa avetima američkog merkantilizma“. Govoreći o svom radu, pisanju, proučavanju faktografije Teslinog života i o onome što je njemu lično bilo najmarkantnije, kaže: „Kad čovek malo začeprka, ispostavi se da se zna manje nego što se misli da se zna. U svakom slučaju, nisam sebi dodelio ulogu stručnjaka za Teslu, njih ionako ima previše za moj ukus. Ja sam, prosto, pisao oslanjajući se i na emociju. Ne tumačim Tesline izume i ne pratim njegove ugovore, pokušao sam da stvari osvetlim iznutra, šta se u njemu dešavalo dok je radio sve što je radio. A lično najuzbudljiviji momenat u biografiji Nikole Tesle, mi je, možda, trenutak kada je stvarao munje i gromove. To je, kao što znamo, bilo u Kolorado Springsu, a otkada je sveta i veka, verovalo se da to rade samo bogovi. Dakle, sem Tesle, munje su stvarali samo bogovi“.

Pištalo je prvobitno svoje bavljenje Teslom zamislio kao trilogiju. Prvi deo „Tesla, mladost“ („Narodna knjiga“) objavio je 2007. godine, a potom odlučio da, zbog različitih razloga, objedini svoje dugogodišnje spisateljske napore, te je druga dva dela, kako ih on naziva, „Amerika“ i „Novo doba“, u dogovoru sa izdavačem „Agora“, objedinio (zajedno sa prvim) u „Tesla, portret među maskama“. Još kad je napisao „Tesla, mladost“, pretapajući i tada faktografiju i fikciju, fokusirao je Teslinu ranu spoznaju povezanosti čoveka i prirode, odnos prema pitanju (fenomenu) sudbine: „Ljudi koji kažu da je Tesla bio religiozan negde su u pravu. Bio je i pod uticajem budizma (neki kažu da je imao dva pogrebna obreda, pravoslavni i budistički). Ima tu niz stvari. No, u svakom slučaju, verovao je da ljudi nemaju identitet u kartezijanskom smislu, nego da postoji jedan veliki centar (koristi Aristotelovu reč entelehija) iz kog mi dobijamo svoje misli i iz kog se čitava energija emituje. Slično ideji boga. Pri tom nije mislio da je to loše, nego da su biljke i kamen i sve drugo živo. Dakle, ceo svet je živ, ali ima jedan pulsirajući centar. Duboko spiritualna preokupacija“, kaže Pištalo, a na pitanje o svom viđenju mesta i uloge žena u životu Nikole Tesle, napominje: „Tesla je imao elemente dinarskog i epskog. Bio je zaista dobar, imao je moralnost iz bukvara, ali u svakodnevnom životu umeo je da bude, recimo, grešan; dve decenije nije pisao sestrama. No, on je čovek koji je čitavog veka radio više od 14 sati dnevno…. Po sopstvenom priznanju, svoju seksualnost zauzdao je pre tridesete. Interesantno, prilikom razgovora sa srpskom univerzitetskom omladinom tokom posete Beogradu 1892. čak je i razočarao neke momke koji su, puni divljenja, došli da čuju kakvu pouku, kad im je rekao: ‘Čuvaj te se žena kao žive vatre’. Priču o njegovoj (a)seksualnosti možemo posmatrati kao čistu sublimaciju. Kako god bilo, njegov veliki, fascinantni genije uvek budi pažnju, inspiriše, izaziva divljenje“.

Ninova nagrada

O ovogodišnjoj Ninovoj nagradi za roman godine odlučivao je žiri u sastavu Milan Vlajčić (predsednik), Stevan Tontić, Milo Lompar, Aleksandra Jovanović i Slobodan Vladušić. Trojica (Vlajčić, Lompar, Tontić) su glasala za roman V. Pištala, dok su preostala dva glasa pripala Radoslavu Petkoviću za „Savršeno sećanje na smrt“. Na početku trke za nagradu bilo je 128 romana, a u najuži izbor su, podsetimo se, bili i romani „Hamam Balkanija“ Vladislava Bajca, „Moja poslednja glavobolja“ Laure Barne, „Nevidljivi“ Aleksandra Gatalice, „Top je bio vreo“ Vladimira Kecmanovića i „Denevnik Marte Koen“ Svetislava Basare.

Ninova nagrada podrazumeva i 900.000 dinara, a ekskluzivni sponzor ovog prestižnog priznanja je „Telekom Srbija“.

Izvor: Blic Online Tatjana Nježić