Oskar Davičo

Najbolji romani od 1954.

BEOGRAD – Nedeljne informativne novine (NIN) pokrenute su 1935, a NIN-ova nagrada za roman godine prvi put je dodeljena 1954. godine. U tadašnjoj redakciji čiju okosnicu su činili Stevan Majstorović, Najdan Pašić i Radosav Era Ratković, ta nagrada je osmišljena kao svojevrstan podsticaj za razvoj književnosti.

U konkurenciji za nagradu bili su pisci sa prostora bivše Jugoslavije, a raspadom te države kandidati za to priznanje su romanopisci Srbije.

Davne 1954. godine Dobrica Ćosić je nagrađen za roman „Koreni“, kao i 1961. godine za roman „Deobe“.

Više od njega, čak tri puta, nagradu je dobio Oskar Davičo: 1956. za „Beton i svici“, zatim dve godine zaredom, 1963. i 1964. za romane „Gladi“ i „Tajne“.

Ova prestižna nagrada nije dodeljena 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta.

Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom „Crveni petao leti prema nebu“. Nagrada je svega četiri puta u poluvekovnoj istoriji dodeljena ženama piscima – Dubravki Ugrešić za „Forsiranje romana reke“ 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković za „Bezdno“ 1995, Grozdana Olujić „Glasovi u vetru“ i prošle godine Gordana Ćirjanić za roman „Ono što oduvek želiš“.

Događalo se da NIN-ova nagrada inicira polemike, kontroverze, ideološke rasprave.

Dvojica laureata su vratila nagradu: Danilo Kiš, koji je priznanje dobio 1972. za „Peščanik“.

Tada je priznati pisac izrazio „bojazan da književne nagrade neće sprečiti usamljeničku i slučajnu sudbinu nagrađene knjige, koja će svakako živeti u osami, progutana stravičnom tišinom, izazvanom mehanizmom tržišta i indiferentnosti“.

Milisav Savić je vratio nagradu 1991. godine za „Hleb i strah“.

Tokom svoje istorije NIN, posle perioda samostalnog delovanja ulazi 1958. godine u novinsko-izdavačku kuću „Politika“, godine 1992. izbija štrajk i „njuz-magazin“ se izdvaja iz „Politike“, da bi ga u martu 2009. preuzela kompanija Ringier, koja u sadašnjoj zajednici sa firmom Aksel Springer izdaje i „Blic“, besplatne novine „24 sata“ i tabloid „Alo!“.

Izvor: Blic Online