Dve dame, pesnikinja Radmila Lazić i mađarska književnica Noemi Seči svečano su otvorile 57. međunarodni beogradski sajam knjiga

Obraćajući se, pre svega u ime kolega pesnika, a i svih pisaca bez kojih ove najveće srpske kulturne manifestacnije ne bi bilo, Lazićeva je poručila da dobro ime naše zemlje u svetu šire najviše naši umetnici, pisci, sportisti, naučnici, kao i da je umetnost trajnija od država i civilizacija i od svakog vladara.

Ona je istakla da smo kao mala zemlja i siromašno društvo „bez resursa kojima ćemo biti konkurenti u svetu ideja i moći osim umetnika, pisaca, sportista, i mladih naučnika koje izvozimo“.

„Dobro ime naše zemlje samo oni mogu pronositi, kao što i čine, a kultura, odnosno umetnost, nam je bolja od države“ kazala je pesnikinja ocenjujući da se „država odnosi maćehinski prema kulturi i izdvaja za nju zanemarljivih nula koma nešto“.

„Oni su predstavnici ovog naroda, a ne neuspešni političari koji nas drže u stalnom nesporazumu sa svetom, jer kultura nam otkriva ko smo i poziva nas da budemo ono što smo“ smatra Lazićeva kao i da je „sistematsko zatiranje kulture efikasnije zatiranje naroda, od bele kuge“.

Lazićeva je primetila i da je „umetnost trajnija od država i civilizacija, od svakog vladara“ i nabrojala mnoge srpske pesnike od Domentija do Desanke Maksimović „čije duhovne gene nose savremeni pisci, a nisu potomci vladara, vojskovođa i zločinaca“.

Ona je podsetila da su „pesnici, iako nesuđeni zakonodavci sveta, kako je govorio Helderlin, u svim vremenima bili na meti vladara i vlastodržaca, sudilo im se i proganjani su od Ovidija preko Mandeljštama i Brodskog, do Ruždija. Ona je konstatovala da i mi nismo u tome zaostajali, navodeći primer Gojka Đoga koji je robijao zbog „neprijateljske delatnosti“.

„Kada nam se danas sa visokog mesta poruči da umetnost mora biti patriotska, namah se setimo nevesele sudbine pesnikovanja, ali i krvavih izvedbi u ime patriotizma koje smo na ovim prostorima gledali uživo. Bilo kakvi, i bilo čiji, zahtevi i očekivanja, u pogledu svrhovitosti umetničkog dela i namere umetnika, uvek imaju ideološku pozadinu“, upozorila je Radmila Lazić.

„Duhovne vrednosti se ne mere tržišnim uspehom i profitom, niti pak količinom patriotskih krvnih zrnaca, njihova merna jedinica je večnost“, zaključila je Radmila Lazić proglašavajući Sajam otvorenim.

Gošća iz Mađarske, koja je ove godine zemlja počani gost Sajma, Noemi Seči, mlada književnica koja u svojoj prozi kritički piše o vremenu komunizma, je u svom obraćanju evocirala uspomene na prvi susret sa srpskom književnošću i priznala da, kao književnica, ne može da obuzda svoju želju da ispriča priču iz detinjstva.

„Imala sam deset godina kada sam na zidu susedne kuće videla spomen ploču, a pošto sam volela književnost, znala sam mnoge pisce, a iznenadilo me je ko je ovaj čije ime ne znam“, počela je svoju priču mađarska književnica i nastavila da je to bilo ime Miloša Crnjanskog koji se rodio u njenom rodnom Čongradu oktobra 1893.

„Zanimalo me je da saznam ko je taj meni nepoznati pisac pa sam potražila podatke u biblioteci i tako sam uspostavila vezu sa mojim prvim srpskim piscem“, rekla je ona.

„Posebno mi je bilo važno kako je Milošev otac stigao u Čongrad, jer sam bila ubeđena da čovek može da dođe u Čongrad samo kao izgnanik“, rekla je Seči i dodala da je tokom 1990-ih srela u Čongradu „prave izgnane ljude“.

To su, rekla je ona, bile najsiromašnije izbeglice koje su dolazile iz južnoslovenskih ratova i tokom gimnazije sam učila engleski od jedne Mađarice iz Sente.

Tako sam bila svedok kako žive ljudi koji su sve izgubili i moraju da počnu iz početka, rekla je književnida i dodala da su je ove uspomene inspirisale da se bavi emigracijom i temom napuštanja doma.

Igrom slučaja, kako je rekla Seči, ponovo se srela sa Crnjanskim tragajući za „materijalom“ za roman „Neustaljeni“, pošto je jedan holandski pisac pisao o Crnjanskovom romanu „Roman o Londonu“ i tako probudio njeno interesovanje za to njegovo delo.

Ona je napravila paralelu između Crnjanskog i sebe pošto je od Čongrada stigla do Londona, iz Londona do Beograda.

Seči je prihvatila da je engleski jezik savremena „lingva franka“ kao i da je multikulturalizam svetski trend, ali se ogradila da to znači da treba da sačuvamo naš „identitet u manje-više uniformisanoj masovnoj kulturi“.

Osvrnula se i na mogućnost žitelja Srbije da u svojim granicama imaju pristup brojnim drugim kulturama i da upoznaju jezike manjina, misleći pre svega na mađarski.

Poželela je posetiocima da uživaju u programima koje je pripremila Mađarska da bi pokazala „mnogostranost malo drugačije, a ipak bliske kulture“ i poručia: „Živimo jedni pored drugih, budimo važni jedni drugima!“

Domaćin ceremonije otvaranja bio je glumac Svetozar Cvetković. Na svečanom otvaranju Sajma, nastupio je samoorganizovani sastav „Horkestra“ koji je izveo nekoliko pesama komponovanih na stihove najvećih srpskih pesnika (Vasko Popa, Duško Radović,…).

Ovogodišnji Sajam knjiga, trajaće do 28. oktobra i okupiće oko 800 učesnika, među kojima blizu 500 direktnih izlagača među njima je 60 iz inostranstva, a učestvovaće i 30-ak izdavača sa Kosova. Vrata sajma biće otvorena svakoga dana od 10 do 21 sat, cena pojedinačnih ulaznica je, kao i prethodne tri godine, 250 dinara, za grupne posete se plaća 150.

Izvor: Dnevni akter