Aleksandar Ljubić, rođen je u Boru, 01.10.1991. godine. Student je Elektronskog fakulteta u Nišu. Piše poeziju i pripovetke. Njegova poezija dotiče u srž svakodnevice, baveći se svim onim što dotiče „moderno ponašanje“ čoveka. Zastupljena je po zbornicima i književnim listovima.

 

ISTORIJA POLJUPCA

 

Verovala je u bajke
U Atome i kosmos
U crne rupe i večnu ljubav
Strukturu paučine

Tek ovlaš dodir ramenom
I ona se zateturala
Prosuvši svoju biografiju

Sa druge strane stakla

Padaju neke dosadne kiše
Prestaće sutra

Kažu ljudi

Nekada je u kapima
Stanovao Bog
Sad su ga Atomi najuril

I hod na štulama

Volela je crveni karmin

Neke odvratne kiše ovih dana

Bila je kentaur

 

BESMRTNOST

 

Moje oči su pratile liniju
Lagano
Kao vožnja kroz pustinju
Gde nije jasno šta nas opčinjava
Veličina ili svetlost?

Mali i beskonačni istovremeno

Moje ruke pratile su liniju
Njenog boka
Skidala je odeću
I gledala me smešeći se iz sredine bića

I bilu je tu i besmrtnosti, svakako

Plesala po mesečini
A sa njom moje oči
Ili moj um

POGLED ODOZGO

Sa platnima mesto lica
Gde slikaju ekspresionisti

Napućenih usana osvajaju vikend

Umetnici, veliki i mali
Sa svojom slikom u novčaniku

Loš život neradnika
Gledanje na sat i život bez smisla

Vrtoglavica se nastavlja

 

FILM

 

Progoni me čudna slika

Žena

Sklona besmislu

Smeši se

Bašta njenih snova

Pusta

Samo tišina raste

U vrtovima

DAVNO ODGLEDAN FILM POČINJE

 

ODRAZ

 

Njen lik

Pretočen u ogledalima

Duša

Uništena snovima

Vizir

Prljav

Zahtevajući sebe

Zahtevajući nju

 

PESNIČKO VEČE

Sede u pačjoj školi
Kriju se po kosmosima
Prljavim hotelima i vozovima

Vezujući vokabulare
Verovatnoću i povez za oči

Kataraktu sačinjenu od vizije

Viju u raspravama o Hegelu i Ničeu
Kao i himnu (o )drugu Titu

A zar bi iko poželeo
Da bude drugačije