Časopis „Sajens“, u godišnjem pregledu najznačajnijih događaja iz oblasti nauke, otkriće ženskog skeleta „Ardi“ u Etiopiji starog više od četiri miliona godina, stavio na prvo mesto.
U godišnjem pregledu najznačajnijih događaja protekle godine, jednog od najprestižnijih naučnih časopisa „Sajens“, na prvom mestu se nalazi otkriće ženskog skeleta „Ardi“ u Etiopiji.
Ardi (Ardipithecus ramidus)
Ardi, koja je prema procenama naučnika bila teška oko 50 kilograma i visoka oko metar i 20 centimetara, živela je pre više od četiri miliona godina.
Pronalazak „Ardi“ odnosno „Ardipithecus ramidus“ promenio je način na koji se razmišljalo o ranoj ljudskoj evoluciji. „Ardi“ je dokaze da ljudi nisu evoluirali od šimpanzi, već su se zajedno sa njima razvili iz zajedničkog veoma starog pretka.
Drugo mesto je zauzelo otkriće novih pulsara, prvenstveno pulsara na razdaljini od 4.600 svetlosnih godina od Zemlje, koje je zabeležio teleskop NASE „Fermi“. Posmatranjem je utvrđeno na koji način pulsar, odnosno brzorotirajuća visokomagnetna zvezda utiče na elektromagnetizam svemira.
Jedinstveni suicidni eksperiment
Treće i četvrto mesto je, takođe, pripalo astrofizičarima, odnosno otkriću vode na Mesecu i popravci teleskopa „Habl“.
Habl teleskop
Voda, u obliku leda je otkrivena zahvaljujući jedinstvenom suicidnom eksperimentu, kada je u mesečev krater Kabeus ubačen poslednji modul kosmičke rakete, a zatim i sonda.
Modul je eksplodirao u krateru, podigavši oblak prašine u kome je sonda fiksirala prisustvo leda, nakon čega se i sama uništila. Sada je poznato da će transport vode u buduću naseljenu stanicu na Mesecu sa Zemlje biti suvišan jer se može dobiti iz mesečevog tla.
Popravka teleskopa „Habl“ ne izgleda kao naučno dostignuće, ali je svakako značajno jer ukazuje na mogućnosti savremene pilotirane kosmonautike.
Interesantno je da je otkriće mono-pola redakcija „Sajensa“ stavila tek na peto mesto među deset najznačajnijih naučnih događaja godine, iako su ovu česticu sa jednim, a ne uobičajena dva magnetna pola, teoretičari već dugo predviđali, a praktičari tražili.
Spajanje molekula u ekstazi hemijske reakcije
Na šestom mestu najznačajnijih otkrića, nalazi se po prvi put fotografisana hemijska reakcija. Pomoću rengenskog lasera naučnici iz Univerziteta Stenford su prvi put videli kako se molekuli međusobno spajaju u ekstazi hemijske reakcije.
Sedmo mesto je zauzeo postupak komercijalne proizvodnje grafen tranzistora. Grafen je nedavno otkriven izotop ugljenika, koji će buduću primenu naći u u proizvdnji mikročipova.
Genetska terapija pomoću koje se može produžiti život našla se na osmom mestu top-deset otkrića. Naučnici su uspeli da eksperimentalnim pacovima produže život za deset odsto, a u slučaju ljudi to bi značilo sedam do osam godina punovrednog života.
Istraživanja novog načina borbe sa sušom, kao posledici globalnog zagrevanja, redakcija „Sajensa“ je stavila na deveto mesto najznačajnijih naučnih događaja 2009. godine.
Listu deset najznačajnijih ovogodišnjih dostignuća zatvaraju istraživanja i korišćenje matičnih ćelija, kao i sinteza novih preparata protiv kancera i novih metoda u borbi protiv raka.
Izvor: RTS