Radovan Beli Marković i Mirko S. Marković

KNJIGA novela i priča „Evergreen“ Mirka S. Markovića (1958), u izdanju „Beogradske knjige“, na pitak, pomalo setan i duhovit način oživljava nekoliko decenija minulog veka: sećanja na skromna i naivna detinjstva,„fijate 1300″, prve „loulend“ autobuse, tramvaje, subotnje igranke i nedeljna zaljubljivanja, retke gramofone i vladavinu tvista, hit šlagera i stidljivog rokenrola. Junaci ovih priča su obični ljudi, a među njima i poznati pisac Radovan Beli Marković.

O svom doživljaju ove knjige i o godinama o kojima govori, istaknuti pesnik Pero Zubac kaže:

– Dvorište u predgrađu, dečije igre, domišljatost klinaca koji rastu na rubu grada u stalnoj nadi da će jednom da se dočepaju samog centra, gde je sve drugačije i lepše; prve samostalne pozorišne predstave, kolovođe i predvodnici, odrastanje na sceni dolazećeg vremena soliterizacije. Sve to u pričama poprima onu neophodnu boju nostalgičnosti, protkanu pitkim okerom humora, biva svedočenje o univerzalnoj tajni lepote detinjstva, prvih spoznaja pravde i nepravde, lepote i ružnoće, dobra i zla.

– Svaka priča je priča o jednom šlageru, od „Potraži me u predgrađu“, preko „Od izvora dva putića“, do tvista i rokenrola – kaže za „Novosti“ Mirko S. Marković. Knjiga je načinjena sa željom da „obični“ ljudi imaju svoju literaturu koja govori o događajima iz naše ulice, vaše zgrade, mog dvorišta. A priča o Radovanu Belom Markoviću priča je o čoveku koga zbog nečega svi vole i poštuju, ali niko iz istog razloga. On sam u toj priči daje odgovor zašto, i zato je preporučujem i književnim kritičarima i čitaocima da je pročitaju i otkriju tajnu koja im je bila nadohvat ruke.

A pomenuti junak – pisac veli da se na promociji, pred prepunom Rimskom dvoranom Biblioteke grada Beograda našao u situaciji tipičnoj za diskurs postmoderne proze:

– Junak jedne priče sluša šta o toj priči učeni zbore, ne libeći se da i sam „proglavi koju“ – o samoj priči, piscu i tumačenjima, spreman i da se s nazočnom publikom „upusti“ u verbalno nadgornjavanje… O, moj bože!.. Kakve sve osećaje prezimenjak moj, Mirko Marković, u meni nije porinuo – dok sam, u lepom ali nezavidnom statusu „počasnog gosta“ o njegovoj knjizi zborio… Nešto sam, ipak propustio da kažem: deset priča iz knjige „Evergreen“, Radoja Domanovića prizivaju u sećanje… Eto, Mirko Marković je naših dana Domanović, malčice „nežniji“ nego što bi spram samog doba trebalo da bude.

Izvor: Večernje novosti D.Bt.