Knjaževački planinari, članovi PD «Babin Zub» osvojili su prevoj «Sveti Nikola» (1.376 m) na Staroj planini», prepešačivši maršrutu dužu od planirane. Naime, šofer «Timasa» koji ih je prevozio nije prispeo autobusom do odredišne tačke, pod izgovorom da ne može da pređe (tesan put ) most između sela Janja i Ravnog Bučja.
Većina planinara nije mnogo negodovala jer su i krenuli da pešače, no među njima je bilo i starih ljudi i dece koji su se podvrgli dodatnom naporu oko pet kilometara uspona, kao i pet kilometara u povratku.
Da li je šofer autobusa ovakvu procenu napravio u dogovoru sa rukovodstvom «Timasa» ostaje da se vidi, a činjenica je da su knjaževački planinari izigrani od tog prevoznika i finansijski, jer su kartu platili skuplje zbog prevoza po makadamskom putu. Poređenja radi, prošli put, kada su osvajal i»Midžor», su platili put do «Babinog Zuba» 400 dinara, a relaciju do odredišta «Timasovog» šofera, koja je kraća od pomenute, 500 dinara, iako je ugovorena vožnja do kamenoloma, 50 metara niže od nulte tačke upona.
Ostalo je bilo u najboljem redu, počev od prelepe prirode i ljubaznog domaćina na polaznoj tački uspona, Boška Jovanovića, koji na toj koti, više sela Ravno Bučje ima kuću, hidrocentralu i ribnjak sa pastrmkama. Planinari su tu doručkovali, osvežili se, odmorili od neplaniranog uspona i krenuli put prevoja «Sveti Nikola».
Na putu ka vrhu, obišli su karaulu «Kalna», koju je do skora koristila vojska, a sada pripada policiji Srbije. Prosečan uspon na putu, dugom oko 3,5 – 4 kilometra je priličan, negde oko 12 %, ali ga nije teško savladati, jer je put, 80% u šumi u kojoj je i izvor Ravnobučanske reke, te čini hlad, a lep pogled i netaknuta priroda privlače pažnju a odvlače umor. Članovi Planinarskog društva «Babin Zub» su prešli taj put za sat i po vremena.
U povratku ručali su pastrmku iz ribnjaka domaćina, kojiem je hobi izgradnja mini elekrana i koji kaže: «Spremio sam se za seoski (planinski) turizam. Često imam goste iz Zaječara, Pirota, Niša i Knjaževca. Ljudi ovde dolaze zbog svega onog što odlikuje planinu, da vide protočnu elektranu, jedu pastmku, da se odmore».
«Na Ravnobučanskoj reci izgradio sam sedam hidrocentrala, zatim u okolini (Crni vrh, Mezdreja, Gradište) hidrocentrala. Imam ih i dolinom Timoka, a neke sam gradio i u Lisini i Prokuplju, Despotovcu. Osim ove moje Ima ih još petnaest – ukupno, šesnaest, nacrt i rad je moj, a turbine nabavljamo u Pirotu. Da bi se pokrenula elektrana potrebana je turbina, elektromotor, protok vode od 5 litara u sekundi, i naravno, oko 5 – šest hiljada evra, a što se tiče proizvodnje struje, jednom domaćinstvu je potreban jedan kilovat na čas. Uključen sam u sistem EPS – a, te višak proizvedene struje ide državi».
Boško Jovanović već dvadest godina uzgaja i kalifornijske pastrmke, za šta je po njegovim rečima potreban bazen i kvalitetna voda. «Inicijalni deo mlađi doneo sam iz Radovanjske reke. Trenutno imam oko tri tone pastrmke, i dosta mlađi, mada je pun kapacitet oko deset tona. Ovde je spremam, tu je i prodajem, cena po kilogramu je: sitniju 400 dinara, a krupniju 350».
Izrada namešteaja i predmeta od drveta je još jedna opsesija svestranog Boška Jovanovića. Naš domaćin je svojeručno napravio krevete, stolove, stolice, čiviluke, kao i ramove za ogledala.
Jednom rečju: «Dođite i vidite, neđete se pokajati!»