U prostoru koji će za kratko vreme otvoriti vrata kao Muzej Cepter, sinoć je priredjeno svečano uručivanje 10. književne nagrade „Žensko pero“ Mirjani Urošević za roman „Park Karmen Maćado“, u izdanju „Aleksandrije“.

Nagradu, koja se sastoji od povelje, zlatnog pera iz kolekcije Filip Cepter i novčanog iznosa od 5.000 evra, urucile su mecena „Ženskog pera“ Madlena Cepter i glavni i odgovrni urednik „Bazara“ novinske kuće „Politika“ Branka Jeremić-Subota, magazina koji je ustanovio ovo priznanje za najbolje prozno delo spisateljica iz Srbije objavljeno prethodne godine.

Počasna predsednica žirija Madlena Cepter je saopštila da je odluka doneta jednoglasno, da su u konkurenciji bila 54 naslova, a da su se u najužem izboru našla i dela „Memento“ Aleksandre Drobnjak, „Izgubljeno lice“ Milke Knežević Ivašković, „Slike kojih nema“ Maje Herman Sekulić, „Mesečari iz Marguma“ Mirjane Mitrović, i „Taoci“ Sandre Petrušić.

Ona je prenela obrazloženje žirija da je laureatkinja „pripovedajući sugestivno i uverljivo, pratila nekoliko životnih priča sudbinski povezanih likova u našim emigrantkim prostorima“.

„Iza narativne maske krimi zapleta usred jednog frankfurtskog parka, kriju se višestruke potrage za identitetom junaka u ironičnoj senci modernog vremena“, ocenio je žiri.

Zahvaljujući se na priznanju koje joj je pripalo za prvi objavljeni roman, Uroševićeva, koja je studirala dramturgiju u Beogradu da bi tri decenije predavala književnost i srpski jezik deci naše dijaspore u Nemačkoj, gde i danas živi, kazala je da je sreća što je „njen povratak u zavičaj ovakav“.

Na hipotetičko pitanje šta želi, Uroševićeva je odgovorila da bi, osim privatne porodične želje, volela bi da ima još nekoliko mecena kao što je Madlena Cepter, jer nam je potrebno više ovakvih nagrada, ali za mlade talente da im budu podsticaj da se ne razočaraju i izgube u svakodnevici.

„Želela bih da kultura ponovo dobije mesto koje je imala“, poručila je penzionerka koja se tek sada vratila ambicijama iz mladosti da postane pisac.

Izvor: S-media