Projekat književnog kluba KNJAŽEVAC

ZLATO DEDINOJ ANĐELIJI

OD „Gorskog cara“, 1968. godine, preko „Tajne Nikole Tesle„, od „Čuda neviđenog“, „Lepote poroka“, „Braće po materi“ do onih koje ćemo gledati ove godine, Petar Božović, bar dva puta godišnje počasti publiku nekom novom upečatljivom ulogom. A do sada ih je ostvario najmanje 100, što filmskih, što pozorišnih – do kojih mu je kaže posebno stalo. A u „džepu“, ili u glavi stalno drži još bar toliko scenario ili pozorišni komad.

Rezervisano mesto za barom, u Festivalskom centru hotela „Maj plejs“, čekalo je Petra Božovića, pre no što je uopšte došao Niš. U nedelju se, u zvaničnoj konkurenciji na 43. filmskim susretima, prikazuje njegov aktuelni film „Miloš Branković“ režisera Nebojše Radosavljevića.

Ako neko poželi da bliže sagleda šta se dešava u našoj kinematografiji, da čuje gde glumci greše, šta znaju a šta ne, dovoljno je samo da sedne pored Petra Božovića i prosto ga sluša. I kada strpljivo odgovara na uvek ista novinarska pitanja o utiscima sa niškog festivala, Božović je beskrajno zanimljiv.

Samo od poslednjih Filmskih susreta, Božović je postao srećni deda, otvorio svoje pozorište „Čubura“ (uz domaću zeljanicu kao što je i obećao), bio na hadžiluku, radio u više ostvarenja – na filmu i u pozorištu, snimio nastavak „Crnog Gruje“… Igra u drugom filmu Miroslava Momčilovića „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, a u najavi je i „Medeni mesec“ u internacionalnoj koprodukciji u režiji Gorana Paskaljevića, Nebojša Milovanović, Jelena Trkulja (prvi put na filmu), Lazar Ristovski, Đankarlo Đanini…
– Ali, prvo i najvažnije, rodila se Anđelija! – kaže za „Novosti“ Božović. – Pre Preobraženja bilo je tačno godinu dana. Odmah da ispravim: nije Anđela, ni Anđa, neki je zovu Endži, meni nije do kraja jasno zašto, jer ima divno ime. Insistiram na njemu: Anđelija. Prilično nas je sve promenila, mene posebno.

* Kakvu vam je ulogu namenio Paskaljević?

– Film „Medeni mesec“ je još „vruć“. Paskaljević nas okuplja narednog meseca, trenutno čitam i pripremam se za snimanje. Film tek treba da se ispriča…

* U kakvoj će vas ulozi videti niška publika?

U Radosavljevićevom filmu „Miloš Branković“ igram policijskog inspektora. Kako je u filmu tako je u našem životu: podzemlje, tužna priča koja prikazuje stvarnost u kojoj živimo.

* Da li ste ovoga leta obišli još festivala?

– Vratili smo se sa Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, tamo su mi dali jedan zlatan medaljončić, kao nagradu za doprinos na filmu, a ja ću ga dati unuci da zakači na lančić, jer ne umem da čuvam nagrade.

* Drugi put za godinu dana radite sa režiserom Miroslavom Momčilovićem…

– Priča ide otprilike ovako: prvo sam bio „kralj Cigana“, pa vlasnik deponije u „Hamletu“ Aleksandra Rajkovića, a eto u njegovom novom filmu igram klošara. Zanimljiva je ta razvojna linija u ulogama.

* Ko je to primetio, režiser?

– Pa, jeste, ja ne bih tako pričao, ipak imam malo lepše mišljenje o sebi.

Izvor: Novosti on line S. Babović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *