Jasmina Trifunović, je rođena u Jagodini..Živi u Nišu,diplomirala je engleski jezik i književnost.,Radi u školi engleskog jezika Piccadilly i službeni je prevodilac. Poeziju piše još iz mlađih dana.

MUK

ništa i ničeg… samo zvuk slamanja čaše…posred ruku…hiljadu komada
nevidljivih vrisaka prvo
odbije tišinu, pa oštro prodre
u mekanu kožu izmedju prstiju… srča zna
gde bol nema tople jastuke utehe…
nigde ničeg…
samo muk… predosećaj lošeg jutra,
kao izgubljena nada da će se,
uz oblak nabreko od kiše, voljeni ljudi vratiti,
da će muzika zatrepereti
u tmurnom jezeru istrajne mučnine
…
ništa i ničeg…samo puste reči…potapaju glavu,
buče, vrište, upadaju u misli,
kako i kad požele…
mogu oči biti čak i otvorene, ne obaziru se
na osete…reči, koje mute
poslednji obris kontrole…jer ih niko ne tumači
simbolima… teške reči
koje vape da se urede i prožive,
koje naizgled uređuju prostor uma, a
u suštini
ne ostavljaju ništa drugo do
dugi
neobjašnjivi
muk…

OVDE JE

Ovde je sunce od inja…
ovde je dlan neopisivo suv…
treba mi komad tvoga
sna i jedna suza,
da se okupam
u osmehu od trnja
…
kad zaboli
i obraz
i prst
i srž
…
da ponovo
ukradem tragove
ponosa…
…
nanovo…i ovde je
…ponos… modifikovani oblik
ljubavi, ili bola…
ili tišine…možda je i svejedno…
kako god… ovde je.

SVEĆA

iznenada
zelja da upalim sveću….
bube u fioci počinju da pevaju
i svi ormari su
puni sećanja
..
ispod pokrivača
dva umorna oka u pokušaju
sna
oživljavanja onog
jednog minuta
radosti…
upaljena sveća
dva tela
previše blizu
za komunikaciju
životinjskim jezikom
divljine
…
želja da realnost nestane
Pesme Jasmina Trifunović
10
…
želja da se
sveća
upali…

IDEŠ

Da je bar staza šira malo, da te varam
i vodim dužim putem,
lažem kako još ne znaš tajne kutke
života…al sve ih prepoznaš
i u mraku;
svaku naznaku laži pročitaš.
Ideš, znam.
…
da je bar srce ogledalo
da ga slomim i kupim novo
makar i za komad zlata,
da je glava tvrđava…
da me okuju,
da me otruju
…
Da padnem
Da se ne dignem
Iz vode koje se bojim,
da ti priznam
da ne smem
ništa drugo no da mrem…