Gašenje uglednog časopisa „Književnost“ podiglo na noge mnogobrojne srpske pisce

SRPSKI pisci i izdavači burno su reagovali na vest o gašenju najstarijeg i najuglednijeg beogradskog književnog časopisa „Književnost“, čiji su osnivači Ministarstvo kulture i „Prosveta“.

Ogorčeni zbog još jedne u nizu grešaka prema nacionalnoj kulturi i zbunjeni saznanjem da lošim potezima u Srbiji kao da nema kraja, ugledni predstavnici književne javnosti iskoristili su mogućnost da preko stranica „Večernjih novosti“ dignu glas protiv gašenja „Književnosti“.

Akademik Dragoslav Mihailović upozorava da to što se dešava sa časopisom „Književnost“ predstavlja samo još jedan udarac na sudbinu književnosti u Srbiji.

LOGIKA BUVLJAKA

– GAŠENJE časopisa „Književnost“ uz ranije gašenje časopisa „Delo“, tužan je kraj jednog velikog razdoblja srpske književnosti. Ta dva časopisa činila su centralni tok literarnog stvaranja na našem jeziku i ujedno predstavljala meru estetskih vrednosti. Objavljivati u njima značilo je potvrditi se na način koji danas više ne postoji. Gubitkom tih časopisa oglašava se stanje potpunog gubitka kriterijuma po kojem se u književnost uvodi logika buvlje pijace ili supermarketa, kako vam drago – kaže pisac i profesor Mihajlo Pantić.

– „Književnost“ je već zbog situacije u kojoj se našla posle raspada Jugoslavije vraćena u situaciju iz 19. veka, u kojoj krupni listovi, dnevni ili sedmični, ne plaćaju nikakve honorare, a da ne govorim o književnim časopisima, koji ionako jedva tavore. Trebalo bi nešto učiniti da se časopis „Književnost“ vrati u život, to je časopis koji dugo postoji i koji je imao veliki uticaj na razvoj srpske književnosti. Najbolje bi bilo da se nađe neka jaka organizacija kulture ili informatike da ga prihvati kao svoj. Inače, on naravno neće moći da opstane, a time kažem da će se situacija naše literature samo još više pogoršavati – kaže Mihailović.

Najava gašenja „Književnosti“ posebno je pogodila i pisca i izdavača Simona Simonovića koji bez dlake na jeziku ističe:

– Od 2002. godine razne takozvane demokratske koalicije uništavaju srpsko izdavaštvo, s njim i vrednosti koje su stvarane decenijama, sve u ime maglovite priče koja se zove ulazak u Evropsku uniju. U Agenciji za privatizaciju smenjuju se mesari i tesari, koji su prodali izdavačke kuće na kilo i na metar. Knjige i književne časopise više niko i ne pominje. Svi su srećni, sem zaposlenih u knjižari „Geca Kon“, Ministarstvo kulture najviše. Što manje knjiga za otkup, manje časopisa za sufinansiranje, više para za putovanja ministra i njegovih najbližih. Koliko će para potrošiti diljem Evrope da kandiduju Beograd za kulturnu prestonicu, kada su ugasili časopis „Književnost“ koji je preko 50 godina izlazio jednom mesečno, zatim uz dovijanje Bogdana A. Popovića, četiri puta godišnje. Ovi na vlasti ne dozvoljavaju ni dovijanje, oni gase sve što stignu, nemilosrdno i strahovito – kaže Simonović.

Izvor: Večernje novosti D. Bt. – B. Đ.