MNOGOBROJNIM kulturnim manifestacijama u nedelju je obeležena 30. godišnjica smrti velikog glumca, pesnika i kantautora Vladimira Semjonoviča Visockog.

Glavni skupovi sećanja „30 godina bez Visockog“ održani su u Moskvi na čuvenoj Taganjki u muzeju velikog glumca kao i u parku Sokoljniki. U moskovskom Muzeju Visockog mogu se pogledati fotografije snimljene pre tri decenije na kojima se vidi kako je tugovala Moskva za svojim popularnim glumcem i pesnikom. Građani SSSR su saznali vest o smrti Visockog preko stranih radiostanica jer tadašnje sovjetske vlasti nisu htele da kvare prazničnu atmosferu koja je vladala u vreme Moskovske olimpijade. Tog toplog letnjeg dana kada je Glas Amerike emitovao vest da je umro veliki glumac i pesnik Vladimir Visocki njegovi obožavaoci su bez ikakvog poziva došli pred Teatar na Taganjki u kome je glumac odigrao najbolje svoje uloge. Sahrana Visockog se pretvorila u narodni oproštaj od velikog glumca i pesnika.

Stihovi su mu prevedeni na 27 jezika ali njega su mogli da shvate u pravom smislu samo oni koji su znali kako izgleda i šta je to život u SSSR-u. Dakle, ne radi se o kvalitetu prevoda nego o tome da brojne apsurde koji su se događali u hiper birokratizovanom SSSR-u obični ljudi u mnogim zemljama nisu mogli da shvate.

Organizatori izložbe na Taganjki tvrde da većina fotografija do sada nisu objavljivane. Na Taganjki su u nedelju čitani stihovi Vladimira Visockog kao i u mnogim drugim gradovima Rusije. Njegov hrapav ali moćni glas i vrlo hrabre za sovjetska vremena stihove i sada vrlo rado slušaju i prevaju ne samo u Rusiji, nego i mnogim drugim bivšim sovjetskim republikama.

ALKOHOL KAO MUZA

POZNATI ruski umetnik Mihail Šemjakin rekao je da je Visocki sve više otvarao dušu što je više pio. Što je bio pijaniji bio je talentovaniji. – Mi smo zajedno pili, a kako je zapisao Vladimir, mi smo se po redu i treznili. Čuvali smo jedan drugoga od neprijatnosti u vreme kad bismo prepili…. O meni je Volođa napisao „Moj drug u crnim čizmama pucao je iz pištolja“. Bilo je to u čuvenom restoranu „Raspućin“ u Parizu, kad su svi cigani zajedno sa režiserom Jurijem Ljubimovom i vlasnicom Elen Martini pobegli pod stolove – priča Šemjakin koji je i snimio pesme Visockog a kasnije ih ilustrovao.

Izvor: Večernje novosti Branko VLAHOVIĆ