Umetnost, zabava, nazovite to kako god vam odgovara, bez izuzetka se zalaže za slobodu izražavanja. Vlada, diktatura, nazovite to kako god vam odgovara, uglavnom se zalaže da se ta sloboda debelo ograniči.
Ako je mnogima i jasno da na televiziji stvarno ne treba prikazivati pištolj 12 puta u jednom satu (koliko je prosek na Zapadu), niti da film može biti uspešan samo ako ima 69 scena seksa i 666 scena nasilja, u pop-muzici je veoma teško povući crtu i definisati određenu reč, frazu, strofu, ili čitavu naraciju pesme kao „prihvatljivu“.
Posle „disko euforije“ 70-ih (uz nekoliko „izroda“, što su, po pravilu, bili najbolji bendovi) i tragikomičnog elektro-glam-popa osamdesetih, došle su i tmurne 90-te, kada je i počela cenzura praktično svakog trećeg spota na MTV-ju, dok se broj osakaćenih stihova sada može izračunati samo NASA kompjuterom. Pored nemilosrdne ekspanzije repa i sve agresivnijeg (hard)roka, logično je da deci u podne ne treba servirati „fuck“ i „ma nigga“ na tacni, ali šta je sa nebrojenim primerima u kojima su iz numera,spotova, sa omota albuma, odstranjene reči i prizori koji ne sadrže psovke, a često ni nasilje?
Samo neki od primera su:
1. U pesmi „The Pot“ benda TOOL, eliminisana je reč „pissed“, koja se spominje u kontekstu uriniranja… sa druge strane, ukoliko u američkom slengu, „pissed“ ima značenje „pijan“, do cenzure neće doći
2. U pesmi/spotu Jay-Z-ja „On to the next one“, cenzurisana je reč „racist“
3. Numera Lily Allen „Not Fair“ praktično je cela isečena, mahom jer se radi o seksu, odnosno impotenciji njenog dečka. Iako pesma ne sadrži nijednu psovku, fraze kao „wet patch“ izbačene su, iako se radi o znojavom čaršavu
4. Spot Beastie Boys „Fight for your Right to Party“ cenzurisan je svojevremeno u Britaniji, pošto u spotu trojica muzičara dolaze nepozvani na kućnu žurku i „prave haos“
5. U pesmi „AYO Technology“, stihovi 50 Centa u kojima se spominje reč „nympho“ izbačeni su, iako je nimfomanija mentalna bolest, a ne „psovka“… Slično tome, iz numere Afromana „Because I got High“ izbačena je reč „paraplegic“ (paraplegičar)
6. Čak je i refren velikoh hita T.I.-ja „Whatever you like“ cenzurisan, jer, prema navodima nekih stanica, reč „deck“ iz stihova „Stacks on deck, Patron on ice“, previše zvuči kao „dick“?!
7. Omot debi albuma Arctic Monkeys „Whatever People Say I Am, That’s What I’m Not“, zamalo je zamenjena zbog mnogobrojnih kritika na račun fotografije na kojoj prijatelj benda Chris McClure puši cigaretu
8. Meni svakako omiljeni primer jeste pesma „If you seek Amy“ Britney Spears, u kojoj su se domišljati tekstopisci genijalno poigrali s rečima. Iako se „If you seek Amy“ piše upravo tako, dok se i u pesmi govori o „devojci Amy“, kada se pažljivo izgovore ovi slogovi, dobija se „F-U-C-K-me“.
Uprkos činjenici da u preostalim stihovima nema čak ničeg naročito lascivnog, zbog sumnje da bi „neko mogao da „shvati“ da se radi o seksu“, ime pesme je u SAD promenjeno u „If you see Amy“, a u Britaniji su je mnoge stanice puštale samo pod nazivom „Amy“
Gde treba povući granicu? I sociolozi/psiholozi se stalno spore oko toga, tako da je malo verovatno da će vam prosečni slušalac dati „precizan“ odgovor. Ja sam mišljenja da čovek treba da sluša i gleda sve što mu uhu prija onako kako jeste, a da razumna i neusiljena cenzura muzičkog sadržaja treba da postoji samo danju, odnosno u periodu kada deca mogu svašta da vide i čuju. Uostalom, da sve to nekome nije isplativo, hiljade albuma ne bi ni ugledale svetlost dana.
Možda su muzičari stvarno zastranili, a možda i Velikom bratu odgovara da uvek sâm donosi pravila. Teško je reći.
Za one koje zanima kakve su sve istaknute nebulozne cenzure postojale u poslednjih 50 godina, na ovom linku ćete naći sve što vredi pročitati.
Izvor: B 92