Lepa Simić, rodjena je14 maja… Zivi, radi i stvara u Cirihu. Pesme objavljuje u svim medijima, širom sveta. Član je Udr. srpskih pisaca Švajcarske. Učestvuje u svakom novom izdanju zbornika “ZAVEŠTANJA“ Član Kolegijuma za realizaciju mnogih projekata na sajtu www.poezijascg.com. Nagradjivana više puta. Inspiracija joj je jak motiv za pisanje.
U LEVOJ PREDKOMORI
Ljubavlju poneseni
Osvanuli smo
U svetlosti
Nećeš više
Sam
Koračati ispod oblaka
Moje molitvene oči
Kao putokaz u vremenu
Donosiće mir
Opasana ljubavlju
Puštam te
U levu predkomoru
Otimaš vlast
Nad srcem
Čekala sam te…
JEDVA ZA TEBE ZNAM
Koja te žudnja
Ispred mene stvorila
Poput usamljenog vuka
Koji luta
U vreme
Mirisa lipa
Ne diraj mi opet srce.
Nosi te ruže
Neka venu
Kao ti
One noći
Kada su se vrata
Za tobom zatvorila.
Toplu kao hleb
Ljubav moju
Udiše neko
Nalik Mesecu
Razdanjujući noc
Na usnama mojim.
Prodji slobodno
Hladno mi je
Na plus trideset
Od tvoga lika
Koji udara u mene.
Bodežu
Crnih kupina.
NOĆ
Kolike misli
prodjoše kroz glavu
Nezapisane
***
Slušam cvrčka
Nad mojim krovom
Kljuca mrak
***
Letnji vetar
Na svetlosti mesečine
Pleše u travi
****
Zvezde na nebu
Sveće pale
Prepričavaju noć
***
Usnula grlica
Umotana u ćutanje
Čeka san na oči
ZAVIČAJNI SAN
Noćas sam snila
kuću staru
košnice pčela red
i hiljade ptica
u letu …
I opjni miris božura
kako najneznije češlja
prolećno osećanje u meni …
San se zaustavio
u liku i dobrom srcu moje
majke…
Pružila mi korpicu
prepunu crvenih trešnji
i povukla me unutra:
„Beži, kiša će!“
Kroz otkucaje srca,
naglo, osetih
buđenje…
Pogled mi pade na ruke…
(prazne)
Toliko toga lepog na javi
više nema, al me sećanje
održava u životu
i zavičaju što ga duša slavi…
PRSTEN
Tvoj sam prsten
Poklonila siromahu
Onom što svira gitaru
Dok smo ga slušali
Na letnjoj kiši
U cvatu naše ljubavi.
Dok su brodovi pravili talase
Mi smo se radovali
Svakoj melodiji
Pejzažu
A znao si
da je to naše poslednje krstarenje.
Bolje da se ne sećam srećnih dana.
Iz mog srca
slika vecne ljubavi
u nepovrat bezi.