Tatjana Dan Rakić, rođena je 18.12. 1962. godine u Požegi. Piše prozu i poeziju za odrasle i priče za decu. Objavljivana i nagrađivana u časopisima „Međaj“ Užice, „Koraci“, „Zarez“ Zagreb, „Naš trag“ Velika Plana… U koautorstvu učestvovala u uzradi više monografija. Član je Književnog društva „Sveti Sava“ iz Beograda, Udruženja književnika „Karađorđević“ i mnugih. Radi poetske i likovne radionice sa decom mlađeg osnovnoškolskog uzrasta i izrađuje PPT prezentacije za Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Beograd.
KALIGRAF I SINKOPA
Zahtevan je govor saksofona,
sladak i divlji,
dok vibrantne klapne
ne jenjavaju burom i otvorenim
putem ushicenju.
Ako bi lakomisleno zaplovio
ka ostrvu blazenih, vezujuci
pertlu u camcu bez vesla,
obistinio bi se segment iz
stripa, nostalgicno, prisno
kao uz cajanku, porastao bi
uzdah dzez trube uz sinkopu
noseci u sebi cudjenje i
izdanak dremeza.
Dakako, kaligraf bi raskrilio
vec otvoren prozor,
dok bi obistinjen iza,
ostao postament,
u sopstvenoj rasutosti.
BONACA, AUT,AUT
Sasvim prirodno, ako bi konopcem
isekao vodu, na daskama ostavio
leptiricu da igra, časak, dva…
Gle zbunjene jedinke,
kako zagonetno projektuje svilu,
klizi, jedri izmedju misli,
natapajuće kao na kiši.
Naslućuješ li prijatnost istinitiju
od iskrenosti, prijatnost podrhtavanja
bez uvrede, ili, ili…
Znaš li da si žedan?
Kako bi bilo rasaniti se?
Za piće anis sa mlekom. Realno
I suprotno. Rasvetli, lizni,
Dok svest ne rasudi dualizam scene
ČITAJUĆI NEDOVRŠENI LIBRETO
Crnokrila Noć, u požudi
sa vetrom snese srebrno jaje…
Iz sanje se izleže Erot,
pokrenu svet
iz mirovanja.
Dok bi Zlatokrili sa sve četiri
glave, bljeskom poznao
rastinje gloga,
proročica Rea bi sela
ispred pećine,
silinom udarala
o bronzani doboš.
Pčele bi prestale
da se roje
na pogrešnom
mestu.
Fan,
nebeska pčela koja zuji
prepozna slast natkriljene
kupole,
košnice,
obelodani ljupko divlje voće,
kao srodne duše,
šljive sa crvom, iz kojih
kaplje med.
Glasnik lišen potpunog
prizora,
dostojanstveno
skupi reči.
Ćutanjem spreči
preteranost,
jer bejasmo nekad slatki
žir i smrt nam ne bi
teža od sna.
4 Responses
Tajana zasluzuje sva priznanja u knjizevnosti!!!!!
Tanja je izuzetan pisac, ucitelj i prijatelj.
Njena nagradjena dela govore koliko je cenjena u svetu proze i poezije….
Slazem se sa predhodnim komentarom.
Zasluzuje nagradu !!!
Baš dobro, skoro „teže od sna“…
Poezija u trenutku – van trenutka; poezija za danas i za sutra…
Umna, prijemciva, nadasve prijatna…
Nadahnjuje a da ne opterecuje – jednom recju poseduje sve sto zreo pisac moze dati .
Kada procitam pesmu zaticem sebe uspravljene biste i punih pluca.
Za svaku pohvalu i zasluzena priznanja!!!