Bibioteke su u doba Interneta doživele metamorfozu i od tihih i pomalo mračnih institucija postale su društveni forumi kojima se, osim klasične čitalačke publike, obraćaju i oni koji traže posao, mali preduzetnici i lokalno stanovništvo u potrazi za savetom, pomoći ili mestom za druženje.
Tipičnu bibliotekarku sa naočarima zamenili su kompjuterski maheri, a sa digitalizacijom knjige oslobođen je prostor za kafiće, učinoce, prostorije za igru, razgovor i izložbe.
„Biblioteke u kojima vlada polu tama i tišina više nisu realnost“, kaže Nader Kajmari, predstavnik Kengejdž lerninga koji bibliotekama i obrazovnim institucijama obezbeđuje učila i nastavni material.
„Današnji bibliotekari su na Fejsbuku i Tviteru. Oni su društveno povezani“, ističe on.
S obzirom na ogromnu količinu informacija koja danas postoji na Internetu, bibliotekari su potali svojevrsni vodiči do znanja i informacije i često su prve osobe kojima se obraćaju ljudi koji traže posao, a nemaju komjuter kod kuće.
Tokom recesije, biblioteke su se pretvorile u konsalting centre za planiranje karijere, finansijsko opismenjavanje i razvoj malog preduzetništva.
„Ne pokušavamo da se takmičimo sa Guglom. Gugl odgovara na više pitanja u jednom danu nego sve javne biblioteke za godinu dana“, navodi Bil Ptasek, direktor jednog sistema biblioteka u državi Vašington, dodajući da je zadatak biblioteka da zajednici pruži sadržajnu informaciju.
U Njujorku, javne biblioteke nisu nikada bile zaposlenije. Godišnje ih poseti više od 16 miliona ljudi, što je najviši broj u poslednjih 100 godina.
Štampani i elektronski materijal u opticaju ove godine dostiže 27,5 miliona.
Prema studiji koju je 2010. obavio Kompjuterski centar onlajn biblioteke (OCLC), 50 odsto Amerikanaca pogođenih recesijom posećuje barem jednom nedeljno biblioteku u svom kraju.
„Više od 80 odsto Amerikanaca koji su se našli na udaru recesije poseduje člansku kartu biblioteke, kao i 68 odsto onih koje je ekonomska kriza zaobišla“, navodi se u izveštaju OCLC.
Biblioteke se udružuju sa školama kako bi đacima i studentima kojima je potrebna pomoć pri učenju omogućila da rade u timovima u okviru ovih institucija.
„Čitanje je društvena aktivnost“, kaže Brajan Keni, urednik stručnog časopisa Lajbreri, namenjenog bibliotekarima.
„Čitalački klubovi u okviru biblioteka su sve popularniji. Ljudi vole da se druže i da sa drugima razgovaraju o onome što su pročitali“, navodi on.
„Za većinu je čitanje pozitivna stvar, ali je najveći problem u tome što mnogi nemaju vremena za čitanje“, objašnjava Ptasek čija je biblioteka organizovala „ispostave“ na benzinskim stanicama i čekaonicama gde ljudi mogu da izdvoje malo vremena da nešto pročitaju.
„Akcija se zasniva na principu poverenja, ali ako neko želi da ponese knjigu kući, on je slobodan da to i učini. Mi ćemo je zameniti. U tome nema ničeg lošeg“, navodi on.
Biblioteke su danas na Internetu gde su najposećenije od devet sati uveče do jednog sata po ponoći. Sajt Njujorške javne biblioteke je prošle godine imao blizu 29 miliona poseta.
Kako biblioteke sve više postaju društvena sastajališta, mnogi trgovinski lanci se trude da otvore šoping centre u njihovoj blizini kako bi privukli više mušterija, dodaje Ptasek.
Izvor; B92/Tanjug Foto : Beta
One Response
Bibliotek u Vlasotincu je izgorela, sada radi – kao i da ne radi, knjižare nema, ali se od vlasti niko ne potresa zbog toga. (Pogodite koliko su oni čitali nekada, sada se već zna da nemaju vremena!) Šta će nam biblioteke i knjige, kada su kafići puni?!