Neke sveske, prema nalazima Džona Kurana, sadrže isključivo hemijske formule, iz dana kada je velika spisateljica učila za apotekarsku pomoćnicu
Proniknuti u um i logiku pisca koji stvara savršene krimi zaplete ideal je svakog ljubitelja ovog žanra, a taj san ostvario se Džonu Kuranu, jednom od najvećih poznavalaca dela Agate Kristi i njenom dugogodišnjem porodičnom savetniku. Kuran je 2005. godine prvi put pronašao beleške ove velike književnice, u njenoj porodičnoj kući u Grinveju, uz pomoć Agatinog unuka Metjua Pričarda. Zatim ih analizirao, uredio i objavio u knjizi „Tajne beležnice Agate Kristi, pedeset godina stvaranja misterija“. Ovo delo nedavno je kod nas objavila izdavačka kuća „AdmiralBooks“ u prevodu Gorana Skrobonje, a posebnim ga čine i dve u rukopisima pronađene, i nikada pre objavljene, priče „kraljice krimi-žanra“ čiji je glavni junak Herkul Poaro.
Džon Kuran je klasifikovao i organizovao „dokumentarno blago“ čak sedamdeset tri rukom ispisane sveske Kristijeve najpre prema zajedničkoj tematici. Ta građa prepuna je zabeleški, lista i nacrta, u kojima je autorka definisala ideje i planove za većinu svojih romana, drama i priča. Neke sveske, međutim, sadrže isključivo hemijske formule, iz dana kada je velika spisateljica učila za apotekarsku pomoćnicu, dok su u drugima domaći zadaci iz francuskog, spiskovi polazaka vozova i slično.
– Zahvaljujući petogodišnjem ozbiljnom radu Kurana na ovim sveskama, u toku kojeg je teža okolnost bila i dešifrovanje autorkinog rukopisa, čitalac može da pronikne u način na koji je spisateljica razmišljala kada je pripremala romane o, recimo, ubistvima u inostranstvu, ubistvima na putovanju, tajnim identitetima ili zločinima iz prošlosti, a sve su to danas teme klasične za žanr kriminalističke proze, kaže Goran Skrobonja.
Metju Pričard, pak, u uvodnoj reči knjizi, istakao je da je Džon Kuran znao da i po dvanaest sati dnevno bude „zagnjuren“ u istorijat rada Agate Kristi, da su silom morali da ga odvlače na obroke.
– Neću prestati da se čudim tome kako je čak i više od trideset godina posle smrti Agate Kristi interesovanje za sve vidove njenog života i rada i dalje na samom vrhuncu, dodao je Pričard.
„Koga da ubijem? Stranu studentkinju…ne, ona mora biti deo plana… onda nekog krajnje neočekivanog…recimo, vlasnika kuće?… ne, to je već preveliki kliše…treba da bude snažno… možda nekog neznanca?… ali koga… a to donosi mnogo problema… Da ostavim to možda za sledeću godinu… A dete?… to se mora izvesti obazrivo, ali mogla bih da ga prikažem kao dete koje nije naročito milo… Mislim da još nisam imala dete kao žrtvu…, Kuran „rekonstruiše“ kratke, a često i haotične, zapise Agate Kristi povodom knjige „Vašar zločina“ iz 1956.
Poaro i misiz Marpl čuvene su kreacije Agate Kristi, međutim, u ovoj knjizi Džon Kuran ukazuje i na to da se lik Arijadne Oliver prihvata kao alter ego same Kristijeve. „Gospođa Oliver je sredovečna, uspešna i plodna spisateljica detektivske proze i tvorac izmišljenog detektiva Finca – Svena Hjersona. Ona mrzi večere sa književnicima, držanje govora, ili saradnju sa dramaturzima; napisala je „Leš u biblioteci“ i ne pije, ne puši. Sličnosti su izuzetne. Gotovo da nema mesta sumnji da slušamo Agatu Kristi kada govori gospođa Oliver“, zaključuje Kuran.
Da se Agata Kristi doslovno igrala zapletima pokazuje i podatak da su joj motive za priče pružale i dečije pesmice, kao „deset malih crnaca pošlo je u krevet; jedan se ugušio i ostade ih devet…“ Roman „Deset malih crnaca“ najveće je tehničko dostignuće i najprodavaniji kriminalistički roman svih vremena, kako napominje Džon Kuran. Agata je, pak, u svojoj Autobiografiji povodom ove knjige napisala: „Deset ljudi mora da umre, a da to ne postane smešno. Napisala sam knjigu posle strahovito obimnog planiranja… Bila je jasna, direktna, zbunjujuća, a opet sa savršeno razumnim objašnjenjem… sama sam zaista zadovoljna njom, jer znam bolje od svakog kritičara koliko ju je teško bilo napisati.“
Veliko razočaranje za Kurana bilo je otkriće da beležnice ne sadrže ništa o nastajanju dve najčuvenije knjige „Ubistva Rodžera Akrojda“ i „Ubistva u Orijent ekspresu“.
Međutim, iznenađenje su svakako dve do sada neobjavljene priče Agate Kristi, pronađene u rukopisima: „Kerberovo zatočeništvo“ i „Incident sa psećom loptom“. Kao razlog za neobjavljivanje prve Kuran navodi loše maskiranu figuru Hitlera u opasnoj političkoj atmosferi pred izbijanje Drugog svetskog rata. Drugu autorka nije ni ponudila agentu zbog toga što ju je najverovatnije preradila u roman, što je često radila.
Agata Kristi, najpopularniji pisac 20. veka, autorka 66 romana, dvadeset pozorišnih predstava, šest romantičnih romana, više od stotinu pedeset kratkih priča, sa više od dve milijarde prodatih knjiga širom sveta, u jednom trenutku izjavila je: „Volela bih da me ljudi pamte kao prilično dobru spisateljicu detektivskih priča“. I želja joj se i te kako ispunila.
Izvor: Politika Marina Vulićević