Hulio Kortazar (1914-1984), pored Borhesa i Sabata, jedan je od najznačajnih argentinskih književnika. Veliki uticaj na njega imali su Po, Kipling, H.G. Wells, te već spomenuti Borhes s kojim je blizak u misticizmu, no za razliku od njega koji koristi „uzvišen“ jezik, Kortizar više koristi „ulični“. Kao protivnik vlade Huana Perona, emigrirao je 1951. godine u Francusku, i u Parizu radi kao prevodilac za UNESCO. U poznim godina, doživeo je političku tansformaciju, otvoreno podržavajući kubansku revoluciju, Aljendeov režim u Čileu i sandinistički pokret u Nikaragvi.
Prvo književno delo koje objavljuje je zbirka priča „Zverinjak“, a 1961. godine objavljuje svoj prvi roman „Nagrade“, u kome se bavi likovima koji lutaju lavirintima jednog broda, što je metaforični prikaz njihove potrage za smislim života i samospoznaje.
Njegovo najznačajnije delo je roman „Školice“.
Poezija
– Presencia (Prisutnost), 1938.
– Los reyes (Kraljevi), 1949.
– Pameos y meopas (Pemoe i meope), 1971.
– Salvo el crepúsculo (Izuzev sumraka), 1984.
ENTER VALENTINA
Verovatno sve znaju
da ćes ih fotografisati
i da će te silovati
sveštenica jednog podzemnog carstva
u kome se govori jezikom
za koji je obavezan glosar
na kraju sveske.
Dodji obučena u kožu
bez bića i bez čizama, golih nogu
i golih grudi; hoćes li tako, udvoj zelju
usana koje se smese
iza benson i heDžiza.
Valentina iz Italije
tvoja mini-suknja se ocrtava
na samoj ivici nacionalne cenzure.
Dodji da slušamo Badena Pauela.
ENTER DEKLAMATOR
Reka koja se u samu sebe uliva
kružna noć.
Pliš od reči kojima se iskazuje vrludavi ples
glasova
kapaka
bedara
prijateljice
noć
njihove igre njihovo pomirenje
duvan konjak Baš to tu, egzorcizam. Baš to, nezna izdaja.
* * *
Kružna noc,
reka koja se u samu sebe uliva.
Ovamo igre,
aveti, liturgije,
ovamo, dok sve jeste i nije.
Topologija: ovde
Hronologija: sada
Tipologija: ovako
kako ih gledam
Njihove igre njihove lutke njihovo prstenje
njihovi poljupci njihova poliedarska stakla
njihovi zubi njihova ramena njihovi mirisi
njihova beznačajnost i njihovi samrtni glasovi
Buenos Ajres Pariz
Barselona Havana
PET PESAMA ZA KRIS
1.
Već znatno iza mezzo
camin di nostra vita
ukazuje se teritorija ljubavi
jedan, pre mentalni, negoli hemijski, lavirint
gde moguće je
biti lagano srećom ispunjen
i bez niti ili konca rastrojene Arijadne
bez pene bez čaršava bez butina.
Sve se odvija u sklopu odraza smiraja dana
tvoja kosa tvoj miris tvoja pljuvačka.
I tamo te sa druge strane činim svojom
dok se ti sa svojom prijateljicom
igraš noćnih igara.
2.
U stvari mnogo i ne marim
što će tvoje dojke zaspati
na plavoj simetriji drugih dojki.
Ja bih ih samo prignječio
golicanjem svog dodira
pa bi se ti nasmejala upravo
kad treba iako je potrebno bilo i za očekivati
da samo zajecaš.
3.
Odlično znam šta dobijaš
kad se izgubiš u zadovoljstvu.
Jer je to tačno ono
što bih i sam osetio.
4.
(Tačna ispravka: to što smo se na kraju dana sreli na šetalištu.)
5.
(Voleo bih da poveruješ
da je ovo smešna igra
nadoknada
kojom sebe tešim zbog udaljenosti.
Nastavi onda da plešeš
na ogledalu drugog tela
pošto si se meni
tek
ovlaš
nasmešila.)
(Sa španskog prevela Silvija Monros-Stojaković)