Zub Homo sapiensa star od 43 do 45 hiljada godina
Dokazana autentičnost najstarijih tragova Evropljana
Naučnici su potvrdili da su zub i deo vilice koji su pronađeni u Italiji i Velikoj Britaniji stari više od 40.000 godina i da predstavljaju najstarije tragove Homo sapiensa u Evropi.
Detaljnim analizama, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Nature“, utvrđeno je da su ostaci stari od 41- 45.000 godina.
To znači da su savremeni ljudi živeli u isto vreme kad i neandertalci, njihovi evolucijski preci. Neandertalci su ubrzo potom izumrli, a novo otkriće ponovo pokreće pitanje da li su ljudi imali ulogu u nestanku svojih rođaka.
Doktor Tom Higman sa Univerziteta Oksford kaže da naučnici sada procenjuju da li su ljudi i neandertalci živeli zajedno u periodu od tri do pet hiljada godina u ovom delu sveta.
Zub i deo vilice poznati su već decenijama, ali naučnici do sada nisu bili sigurni koliko su ovi ostaci stari. Vilica je otkrivena u Britaniji 1927. godine, a zub u Italiji 1964. godine.
Dugo vremena se pretpostavljalo da su ovo ostaci neandertalaca, ali je primenom nove tehnike radio-karbonske analize utvrđeno da oni pripadaju Homo sapiensu.
Da bi bili sigurni iz kog vremena ostaci potiču, naučnici su detaljno analizirali i fosile životinja pronađene u zemlji ispod i iznad ljudskih ostataka. Naučnici su takođe proučili oblik i unutrašnju strukturu zuba kako bi bili sigurni da oni ne pripadaju neandertalcima.
„Novi rezultati pokazuju da su zubi sigurno stari od 43 do 45 hiljada godina. To znači da su ovo ostaci najstarijih poznatih savremenih ljudi u Evropi“, izjavio je doktor Stefano Benazi sa Univerziteta u Beču.
Ovo otkriće ima dodatan značaj za paleoantropologe, jer savremene ljude svrstava u isti vremenski period sa alatima od kamena i kosti koji su ranije pronađeni na istim lokacijama.
Niko zaista ne zna zašto su neandertalci izumrli, niti kakvu su ulogu u tome imali ljudi, ako su uopšte na to uticali.
Naučnici kažu da ljudi i neandertalci nisu nužno bili u konfliktu, te da je moguće da su naši preci nestali zato što su bili slabije „opremljeni“ za oštre klimatske uslove tog vremena.
Izvor: Blic Online/Srna Foto: AFP