Autobiografska knjiga Žarka Lauševića „Godina prođe, dan nikad“ nije tu da bi se nesreća koja se desila rehabilitovala, ona je nastala kao suštinska potreba jednog čoveka da se obračuna sa sobom, da javno kaže nešto što duguje ne samo sebi već i javnosti, izjavio je danas glumac Branislav Lečić.

Lečić je na promociji knjige rekao da je Laušević u veoma kratkom periodu uspeo je da postane sjajan, veliki i perspektivan glumac.

Čovek koji je ubio više nikada ne može biti slobodan: Žarko Laušević

„Onoga momenta kada se stvar desila, nije nam ništa drugo preostalo nego da zažmurimo, zaćutimo i da molimo boga da ta žrtva ne bude takva da ostane pečat nesreće i roditeljima te dece koja su nestala, a isto tako i da bude oprošteno pred bogom i njima i njemu“, rekao je Lečić. Prema njegovim rečima, Laušević je u odbrani sebe napravio „prekršaj koji ceo život vuče“ i ocenio da nema veće kazne od sopstvene savesti.

„Sada Žarko živi život koji je zatvoren krug i niko od nas mu ne bi bio u koži. Ova knjiga će pomoći da ljudskost u nama proradi, a mislim i u drugima koji su žrtve toga nesretnog slučaja, da shvatimo da mora da se prašta“, rekao je Lečić.

Teatrolog Jovan Ćirilov ocenio je da je neverovatno sa koliko je iskrenosti Laušević napisao svoju ispovest, gotovo jedinstvenu u svetskoj literaturi, u kojoj na „veoma mnogo strana“ nema nijedne rečenice niti misli koje se ponavljaju. Prema rečima Ćirilova, u knjizi se radi o modernom tragičnom junaku, o nekome ko je najnesrećnijim sticajem okolnosti doživeo to da bude tragični junak.

Ništa nije slučajno, rekao je Ćirilov i ocenio da se „možda ništa od toga što se desilo ne bi ni desilo“ da nije insistirao da postavi Njegoševo delo Lažni car Šćepan mali u kojem je Laušević glumio.

Reditelj Darko Bajić je ocenio da je knjiga prepuna iskustava za svakog umetnika i priča o tome šta se sa nama dešava kada izgubimo slobodu i hrabrost da kažemo ono što mislimo.

Advokat Žarka Lauševića Vladan Bojić ocenio je da je Lauševiću od početka oduzeto pravo na pravično suđenje.

„Žarko nikad nije bio u bekstvu, nije nigde bežao, nije nikud pobegao. Njega je u Americi, gde je otišao, nakon dve presude na četiri godine tek 2001. zatekao presudoliki akt kojim je osuđen na 13 godina zatvora“, rekao je Bojić. On je dodao da su „neistine i zle namere bez presedana“ isprljale papir na kome je ta presuda, „presuda odmazde i ucene“ izbrisala staru krivičnopravnu ustanovu nužne odbrane.

Bojić je rekao da je „Žarko zalud pitao koliko je batina potrebno da bi imo pravo da odbrani svoj i život svog brata od sigurne smrti“. On je rekao i da se poslednjih dana „polako otvaraju vrata“ da se nepravda naneta Lauševiću ispravi.

„Naravno, ja nisam slobodan čovek. Čovek koji je ubio više nikada ne može biti slobodan. Sloboda više nikada ne može biti moja reč. Sloboda je pravo drugih da kažu šta misle o meni, sloboda je da me „slobode“, svojataju, mrze i mrcvare. A ja više i ne znam šta uopšte znači ta reč“, rekao je Laušević. Reč „ubico“ uvek s lakoćom skine slabašnu skramu sa mojih rana, rekao je Laušević i dodao da se u zatvoru ta reč „ćuti“ i tek tu ljudi postanu humani jedni prema drugima.

Izvor: Vesti online