Поводом годишњице смрти Бранка Миљковића,(Ниш, 29. 1. 1934 – Загреб 11. 2. 1961) истоимени књижевни клуб из Књажевца организује Разговор о књизи Реч и песма (Речник Миљковићеве Утве златокриле) др Недељка Богдановића у простору клуба у улици Кеј Димитрија Туцовића 8, са почетком од 19часова и 30 минута. У програму учествују аутор и чланови књижевног клуба „Бранко Миљковић“ из Књажевца.
КЊИГА НЕДЕЉКА БОГДАНОВИЋА
БАЦА НОВО СВЕТЛО НА МИЉКОВИЋЕВУ ПОЕЗИЈУ
Речничко описивање Утве златокриле
Богдановић се определио да Миљковићево дело осмотри са лексикографске стране анализирајући циклус за који је сам песник рекао да му је најдовршенији и да је ту покушао створити песму на националним симболима.
У издању Филозофског факултета у Нишу недавно је у библиотеци ,,Litteraria sebica“, објављена књига Недељка Богдановића Реч и песма – Утва златокрила Бранка Миљковића. Књига је припремљена у оквиру пројекта Лексиколошка проучавања југоисточне Србије Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, у оперативном одељку Писци и језик.
На промоцији која је одржана на нишком сајму књиге, Богдановић је истакао да је Миљковићево вишедимензионално дело које је оформљено ,,у српском језику и на традицији српског народа, а обогаћено традицијом филозофије и песништва Европе, нарочито античке и нарочито западноевропске“, и даље врло живо ,,оно се доживљава, оно дејствује, оно утиче.“
Богдановић напомиње да је Миљковићево дело ,,током протеклих деценија изазвало многе аналитичаре, есејисте, књижевне критичаре, и нешто мање књижевне историчаре, да се њиме позабаве“, а овај спис ,,представља покушај да се то дело, макар и у једном сегменту, у виду једног циклуса, за који је сам песник рекао да му је најдовршенији и да је ту покушао створити песму на националним сиболима, осмотри и са лексикографске стране, да се речнички опише.“
Наводећи бројна терминолошка питања и дилеме са којима се сусрео одлучивши да приступи овом задатку (,,Песнички језик ће бити само стилски и семантички релевантан производ надахнућа. Али како га издвојити, регистровати и лексикографски описати?“), Богдановић наводи да ,,иако би се могло размишљати о томе да је песма не језик, већ оно у језику, чему је језик само матетријал, мора се прихватити да је песма, ипак, облик, а тај облик је текст, а он је организован језик“.
Богдановић каже да резултат овог истраживања може деловати и обесхраберујуће, пошто ,,љубитеља поезије неће задовољити јер му је повређен доживљај, а неће задовољити ни стручњака, јер му никаква перфекција у опису неће много приближити поетско дело“. ,,Ипак човек ради и не само зарад оног што је сада, већ и зарад будућности. Бранко је српски језик умео упесмити, сада је ред да се поетски валери једног несумњивог песничког достигнућа уграде у речник, у језик као целину“, закључује аутор.
Извор: Народне новине