Tadeuš Ruževič, poljski pesnik, dramski i prozni pisac, rođen 09.10.1921. godine u Radomskom. Objavljuje od 1938. Njegova zbirka pesama Nemir (1947) ugaoni je kamen u poljskoj posleratnoj poeziji i zametak tzv. poetike „stegnutog grla“. Važnije zbirke pesama su mu: Crvena rukavica (1948), Srebrni klas (1955), Glas anonima (1961), Ništa u Prosperovom plaštu (1962), Lice (1964), Lice treжe (1968) i dr., a najnovija – Bareljef (1991). Poznate su mu drame Kartoteka (1961), Svedoci ili naša mala stabilizacija (1962), Četvoronoљke (1972) i mikroroman Smrt u starim kulisama (1970).
RASTRZANI U ŽURBI
Kako se mi sakatimo
rastrzani u žurbi
kako se mi sakatimo
uzajamno okrutni
usredsređeno budni
nepogrešivi u zadavanju udaraca
zabijamo jedno u drugo
oštrice oštrene
danju i noću
ležimo u mraku
s malim zatvorenim
ustima od leda
ležimo kraj zaboravljenih tela
a svako od nas govori za sebe
kakva muka
i čemu sve ovo
govorimo u sebi
mičući usnama
LAMENT
Vama se obraćam sveštenici
učitelji sudije umetnici
obućari lekari referenti
i tebi moj oče
Saslušajte me
Nisam mlad
neka vas vitkost moga tela
ne zavarava
ni nežna belina vrata
ni vedrina otvorenog čela
ni malje pod slatkom usnom
ni osmeh anđeoski
ni korak gipki
Nisam mlad
neka vas moja nevinost
ne uzbuđuje
ni moja čistota
ni moja slabost
krhkost i jednostavnost
Dvadeset mi je godina
ja sam ubica
ja san oruđe
slepo kao mač
u ruci dželata
ubio sam čoveka
i crvenim prstima
milovao sam bele grudi žena
Unakažen nisam video
ni nebo ni ružu
pticu gnezdo drvo
svetog Franju
Ahila i Hektora
Punih šest godina
iz nozdrva je izbijalo isparenje krvi
Ne verujem u pretvaranje vode u vino
ne verujem u oproštaj greha
ne verujem u vaskrsenje tela